Objavljeno 5. februara 2012.
“Mo
litva mrtvih” je upravo ono što nam je potrebno ukoliko želimo da idemo u takve akcije poput konvencije u pustinji; da tragamo za pravim nedostatkom, neminovnošću. Uostalom, ne treba nam ništa osim nedostatka. Postojimo u Svetlosti Ein Sof, u Stvoriteljevoj želji da daruje, ali mi nemamo posudu koja može da primi darovanje.
No, to je ono što nam treba. Kako možemo da znamo sa sigurnošću da Stvoritelj želi da nas daruje? Šta bi trebalo da tražimo? U Tori piše o početku duhovne putanje: “I neki čovek ga je pronašao, i gledao, on je lutao po polju. Čovek ga je upitao, rekavši: “Šta tražiš?” On je rekao: “Tražim svoju braću” – vezu sa drugima. Kako možemo da dostignemo ovu konekciju, ako svi osećaju mržnju jedni prema drugima i ne znaju gde su, ne shvataju da održavaju svoju gadost, izlazeći na teren da love ili da kradu, dok oni koji žele da liče na Stvoritelja traže čoveka (koji liči na Stvoritelja) i žele da vide taj “ljudski” deo u drugom?
Kao rezultat čovek počinje da otkriva egzil, faraona, i potrebu da napusti njegovu kontrolu. Sve je to otkriveno u vezi sa ljudima.
Stoga, ukoliko želimo da izađemo napolje “na polje koje je Bog blagoslovio”, kako bi uradili ovu vrstu posla i osetili da smo u pustinji i treba da postignemo konekciju, onda u toj konekciji možemo da otkrijemo da mrzimo jedni druge i da je faraon, zmija, među nama. Ovo će nas naterati da zatražimo pomoć Stvoritelja. Hajde da se nadamo da će se ovo desiti.
Iz drugog dela Dnevna lekcija kabale 2/2/12, Zohar
