Objavljeno 1. februara 2012.

Mi smo u stanju u kojem upravo “molitva prosjaka” može da nas spasi. To znači da čovek nema ništa i da mu ne treba ništa, osim jedne stvari – da oživi svoju dušu. On ne traži ništa osim toga.

Idemo u pustinju, koja predstavlja naše unutrašnje stanje, jer pustinja je siromaštvo. Ne želimo ništa drugo osim dostizanja kontakta sa Stvoriteljem, kako bi oživeli našu dušu. Za uzvrat, možemo da dobijemo svu prednost našeg sadašnjeg stanja, umesto kapljice jedinstva sa višim nivoom, koji se uvek naziva Stvoritelj za niži nivo, stvorenje.

Nedostaje nam želja za višim nivoom, želja za ujedinjenjem sa višim, kako bi osetili da smo unutar njega kao kap semena koje počinje da se razvija.

Ovo bi trebalo da bude naša intencija tokom čitanja Knjige Zohar.

Iz drugog dela Dnevna lekcija kabale 6/2/12, Zohar

Konvencije, Dnevna lekcija kabale, Unutrašnji rad, Molitva i intencija, Duhovnost, Zohar | Dodaj komentar→