Objavljeno 29. marta 2012.
Ne postoji ništa drugo osim njega, sem sile koja nama rukovodi. Ta sila je jedina. To znači da ne postoji ništa okolo i unutar nas sem sile koja radi i čini potpuno sve.
Proučavamo ovu silu čak i u našim naukama. Osećamo je u nama i okolo nas. Nastali smo od ove sile. Postojimo u njoj, krčkamo se u njoj kao male knedle u šerpi za supu. Prodire, stvara i dovlači sve do nas. Ova sila ispunjava ceo univerzum, a potiče od Velikog praska iz kojeg se dalje proširila na sve što postoji u univerzumu.
Ukoliko se čoveku čini da postoji van ove sile, to je jednostavno zato što je ne oseća, slično kao malo dete ostavljeno u svojoj sobi dok je njegova majka u kuhinji. Dete misli da nema nikoga, da je potpuno slobodno i da može da radi šta god poželi. Ne shvata da ga zapravo njegova majka posmatra. Mi smo, takođe, mala deca koja misle da mogu da urade sve što požele na ovoj planeti sa igračkama koje prave, igraju se i gube se među njima.
U stvarnosti, viša sila stvara, dejstvuje i organizuje sve. Ovo je način na koji napredujemo.
Iz Vilnus konvencije 24/3/12, Lekcija 3
