Objavljeno 3. aprila 2012.

Veoma je teško objasniti šta je duhovnost, jer je to stvar osećanja. Ukoliko je čovek iskusio takva osećanja, razumeće ono o čemu se govori. Međutim, ukoliko nije na istom nivou i ne oseća ono o čemu autor govori, neće razumeti ništa.

Naš celokupni rad se odvija u “Egiptu”, u egzilu, kada mi još uvek ne osećamo Stvoritelja, višu silu koja može da nam pomogne da se uzdignemo iznad naše želje za primanjem. Ovo je vreme izbora i to je najbolje vreme, jer učimo kako da radimo protiv naše želje.

Moram konstantno da zamišljam da sam u darovanju, u duhovnom svetu, u svetosti, i ne stvaram nikakve particije, barijere, na putu više svetlosti koja ispunjava našu celokupnu stvarnost. Poništavam svoju ličnost, svoje egoistično “ja” i stoga osećam različita stanja koja prolaze kroz mene i prikupljam različite reakcije na svoj ego. Moram da pokušam da budem u potpunom darovanju.

To je kao da sam već u duhovnom svetu, udubljen u more svetlosti, totalno sjedinjen s njim. Ovo se dešava jer sve sve što me zapravo razdvaja od svetlosti jeste moja želja za primanjem, moj ego, koja liči na kutiju koja ne dopušta svetlosti da prođe kroz nju. Postavljam sam sebi prepreke, jer sam jedini koji se ističe sa svojim egom u svetlosti. Osim mene, sve je korigovano i spremno.

Samo ja vidim da je stvarnost izobličena, da sam korumpiran i da je Stvoritelj zao i tretira me loše. Pored toga, čini mi se da postoji još neki autoritet sem Stvoritelja.

Naš celokupan posao je da ispravno zamislimo naše stanje, onakvo kakvo zaista jeste, a ne ono što je prikazano našim egom. Ne postoji ništa osim Stvoritelja, ali moj ego mi govori da ima mnogo različitih sila koje donose odluke i ja.

Izgleda mi da osećam i odlučujem nešto za sebe, ali čak ni to nije istina. Stvoritelj je taj koji mi šalje sve ove osećaje, kako bi na osnovu impresija koje primam od njega svakog trenutka, bio u mogućnosti da radim i poništavam sebe, misli o kojima naizgled razmišljam i osećam nezavisno, da primam nešto od okruženja, grupe i celokupnog spoljnog sveta. Umesto toga, moram da zamišljam da sam pod potpunom kontrolom više svetlosti koja ispunjava celokupnu realnost.

Iz prvog dela Dnevna lekcija kabale 2/4/2012, Šamati #59

Dnevna lekcija kabale, Grupni rad, Unutrašnji rad, Percepcija | Dodaj komentar→

Objavljeno 2. maja 2012.

Pitanje: Jevrejski narod (Izrael) bi trebao da se ujedini i bude primer nacijama, ali u Izraelu ima toliko mnogo podela među ljudima, da je jedini put kada smo se stvarno ujedinili bio Rat za nezavisnost (posle ogromne patnje zbog Holokausta) i Šestodnevni rat (od straha za uništenjem). Da li ćemo morati da prolazimo kroz još veća stradanja kako bi shvatili da moramo da se ujedinimo u jedan narod?

Odgovor: Mi ne govorimo o rođenim Jevrejima, nego Izraelu – onima koji teže Stvoritelju, bez obzira na njihovu nacionalnost. Oni moraju da se ujedine i povedu ceo svet ka Stvoritelju.

U kabali, duše nemaju nacionalnost, nego nivoe njihovog razvoja. Tako je Avram jednom izabrao svoje studente i nazvao ih Izrael – oni koji teže Stvoritelju.

Izrael, P&O | Dodaj komentar→

Objavljeno 1. aprila 2012.

Pitanje: Šta znači postojati u drugom obliku: bez tela ili van toga?

Odgovor: Postoji informacija, njen nosilac i neko ko opaža ovu informaciju. Svi oni mogu da se promene. Informacija (intelekt i ostalo) ne mora da postoji samo u proteinu, silikonu i drugim nosiocima, čak ni u materijalnom, pa ni u mozgu.

Informacija, sama po sebi, nije materijalna. Samo je mi doživljavamo tako. Mi već možemo da prenesemo informaciju iz proteina, živog nosioca (mozga) do neživog.  Celokupna evolucija nas je vodila do postepenih promena u nosiocu informacije, postepenom distanciranju od svog prvobitnog, prirodnog oblika: od govora do pisanja na različitim nosiocima, a zatim ka programiranju i skladištenju informacija u virtuelnom prostoru.

Danas se nalazimo na pragu sledećeg nivoa u kojem će telo izgubiti svoj značaj, osećaji će se preneti u novu dimenziju (atribut darovanja), dok ćemo mi da pomeramo informacije iz mozga kao nosioca ili, da budemo još precizniji, kvaliteta primanja, do sledećeg nosioca, kvaliteta darovanja.

Duša i  telo, Percepcija, P&O | Dodaj komentar→

Objavljeno 31. marta 2012.

Pitanje: Koji je ishod današnje lekcije?

Odgovor: Ulazimo u novu epohu. Stojimo pred neophodnošću za promenom naših međusobnih odnosa, na prelazu iz egoističnog takmičenja do zajedničkog jemstva, i kasnije univerzalne ljubavi. Prvo se ovo dešava silom, pod uticajem našeg trenutnog stanja, i silom prirode, ali zatim ćemo se dobrovoljno pomeriti ka zajedničkim koncesijama i zajedničkoj brizi.

U skladu sa tim, moramo da izgradimo sistem objašnjenja, obrazovanja i podizanja, u kojem će se tokom dužeg vremena uticati na pojdedinca ili grupu, društvo, ljude, nacije i sve zemlje zajedno, dok postepeno svi ne primimo jedno te isto obrazovanje i naučimo da živimo srećni svi zajedno u našoj jedinoj kući.

Edukacija, Integralno obrazovanje, P&O, Društvo, Svet | Dodaj komentar→

Objavljeno 30. marta 2012.

Pitanje: Tokom seminara jedan prijatelj je rekao da se kao mali igrao s automobilčićima i da je ta igra bila stvarnost za njega. Šta nas to danas sprečava od otkrijemo da sve što radimo nije igra, nego stvarnost?

Odgovor: Da smo se zaista igrali, već bi otkrili Stvoritelja. Cela igra je u grupi. Sve do danas nismo se povezali onako kako je trebalo. Radili smo na pripremi i nismo trošili vreme. Čekali smo opšte stanje i atmosferu u svetu, kao i na našu unutrašnju spremnost. Postepeno smo došli do te tačke u kojoj smo naučili da prepoznamo ovu spremnost u grupi. Takve grupe će se umnožiti po svetu.

Ne postoji nijedan drugi način da se ovo ostvari sem u maloj grupi od 10 ljudi. Ukoliko je grupa velika, treba je podeliti na nekoliko desetina i zatim ispomerati. Nije bitno pored koga sedite, jer otkrivate vašu tačku u srcu. Ne obraćate pažnju na animalnu suštinu vaših prijatelja. Možete da ga ne volite zbog njegovih urođenih kvaliteta – to je još bolje. Biće jednostavnije da uspostavite kontakt sa njegovom tačkom u srcu umesto njegovog fizičkog dela. Ovako treba da radimo i to se zove “igra sa automobilčićima”.

Iz Vilnus konvencije 24/3/12, Lekcija 3

Konvencije, Grupni rad, Unutrašnji rad, P&O | Dodaj komentar→