Finansijski kolaps je neizbežan. U društvu orientisanom prema profitu, neko uvek dobija, a neko gubi. Na taj način, oni koji dobijaju postaju moćniji, njime je lako da postignu više: više novca, više moći, sve na račun drugih. Ovaj je trend prisutan u svim društvima na svetu, zbog čega je većina bogatstava i moći uvek skoncentrisana u rukama manjine.

Bilo bi logično pretpostaviti da je ova društvena deformacija rezultat ljudske korupcije, korumpiranog režima ili društvene strukture, ali činjeica je da koji god režim, društvena struktura ili ljudi imali moć, svi oni ponavaljaju isti obrazac, po kome mala, bogata i moćna manjina kontroliše većinu.

Postavlja se pitanje: “Možemo li stvoriti privrednu i održivu društvenu strukturu koja nije utemeljena na želji za profitom?”. Odgovor je: “Ne”. Želja za profitom je usađena u ljudskoj prirodi i temeljna je motivacija iza svega što radimo.

Zapravo to je drugi način da pitamo: “Kakve koristi imam od toga?”. Bez neke koristi, ne bismo mogli maknuti ni prstom, a još manje stvoriti održivu društvenu strukturu. Ustvari, želje za primanjem, a naročito želje za nadmoći toliko su ukorenjene da se čini kao da postoji Božanska zavera, ugrađena u strukturi, smišljena na način da je možemo nadvladati jer je to naša priroda.

Ako pogledate tekstove savremenih kabalista, kao što je Baal Sulam i ostali, možete uočiti da su svi oni uvideli postojanje složenog problema i da već vekovima upozoravaju na ove urođene greške u čovekovoj prirodi. Štaviše, Baal Sulam je rekao da ako ne pronađemo drugi moti za delovanje, naći ćemo se u potpunom haosu. Rezultirajuća politička previranja stvoriće fašističke režime, a kao posledica sukoba među državama, doći će do III čak i IV nuklearnog rata. Iako su ova predviđanja izgledala jako daleko u vreme kada su napisana, pre 60-ak godina, danas su nam previše bliska, da bismo iz zanemarili.

Kriza, prema kabali, nije u slomu monetarnog sistema. Kriza je simptom naše urođene sebične prirode. Zato, jedino rešenje za sve ove krize, uključujući i ovu sadašnju, nalazi se u menjanju naše prirode od profitno orijentisane prema davalačko orijentisanoj.

Na kraju dana, ne postoji niti jedan problem, a da nije rezultat naše egoističke prirode. Svako naše delovanje mora da ima za cilj stvaranje nečijeg dobra. To je prirodna osobina, ali ako bismo mogli da izmenimo našu opredeljenost od lične koristi prema kolektivnoj, tada ne bismo stovirli društvo saradnje, nego bi dobrobit svakog pojedinca bila zagarantovana od strane zajednice. Drugim rečima, ne bismo se morali brinuti sami za sebe; celokupno društvo bi to činilo za nas, a mi bi zauzvrat brinuli o društvu kao celini.

U takvom društvu, svi regulativni mehanizmi, oružane snage, zakonodavstvo i porez biće nepotrebni. Neće biti kriminala jer niko neće hteti da naudi drugom. Naprotiv, ljudi će jedino hteti da dele i daju. Naravno, velike količine resursa i ljudi biće slobodni u angažovanju društveno korisnih aktivnosti. U nekoliko godina, svet će biti toliko različit da ćemo na dane eksploatacije gledati u neverici koliko smo bili slepi.

Kako bismo promenili čovekovu prirodu od egoistične u integralnu, trebamo metod koji za na nije vezan, kako ne bi bio pod uticajem našeg sebičnog modusa operandi. Tu nam mudrost kabale uskače u pomoć. Kabala je nauka koja primenjuje već postojeće integralne strukture u Prirodi, na pojedince i društvo u celini.

U celokupnoj Prirodi, ljudi su jedina sebična bića. Atomi, molekuli, stanice i organi, sarađuju u sistemu većem od njih samih. Ista je stvar s biljkama i životinjama. Sve u Prirodi ima svoje savršeno mesto u sistemu. Osim čoveka.

Možete se zapitati: “Zašto smo onda napravljeni u suprotnosti od sistema?”. Odgovor je: “Ne postoji drugi način da se nauči o sistemu dok ste u njemu”. Svrha našeg života nije da dominiramo drugima, nego da shvatimo i postanemo svesno integrisani u sveobuhvatnu Prirodu. Mudrost kabala je mudrost povezivanja. Njene tehnike nam omogućavaju da postupno uočimo svoje mesto u univerzumu i podstiču da se, korak po korak, povežemo sa njim.