Globalizacija. Ova reč je tek nedavno dodata u naš rečnik i još uvek nije jasno formiran koncept u glavama ljudi. Šta je to? “Globalizacija je proces transformacije lokalnih ili regionalnih pojava u jednu globalnu. To se može opisati kao proces homogenizacije ili mešanje kojima su ljudi u svetu ujedinjeni u samo jedno društvo i funkcionišu zajedno”, kaže definicija Vikipedie.

"Globalizacija je process interakcije i interakcije između ljudi, kompanija i Vlada različitih nacija, proces vođen od strane međunarodne trgovine i investicija, uz pomoć informacionih tehnologija. Ovaj proces utiče na životnu sredinu, kulturu, političke sisteme, na ekonomski razvoj i prosperitet, a na ljudsku i fizičku dobrobit u društvima širom sveta”, је definicija www.globalization101.org.

Kabala kaže, "Globalizacija je otkrivenje novog nivoa povezanosti između nas."

Оno što ne biste očekivali

Pomislili biste da bi nam deljenje informacija, deljenje radosti i nevolja, zajednička odgovornost moglo biti od koristi, ali prisutna finansijska kriza jasno pokazuje da nam je globalizacija donela samo više problema.

Zašto se ovo dešava? Kabala objašnjava da je to zato što smo unazađeni pomoću integrisanog globalnog sistema: umesto učenja da radimo zajedno, mi tražimo da dominiramo i ugnjetavamo jedni druge.

Оvaj pristup nas je doveo na postiđeno mesto i sada su svetski lideri u jurnjavi da poprave situaciju pokretanjem pravednije politike, kao što je “ako mi okreneš leđa i ja ću tebi”. Međutim, čak iako pratimo ovaj poslovni model, čak iako prestanu da lažu jedni druge i krenu da rade “pošten posao”, to im ipak neće pomoći. Globalizacija nas je dovela do tačke na kojoj smo kao ćelije u telu. Postali smo povezani tako da je beskorisno da uradite pošten biznis i da se stvori fer globalna banka samo da bi sačuvali vaše vratove sa istim egoističnim proračunima u sedištu vozača.

Ipak, ovo je upravo ono što svetski političari i ekonomski lideri G20 zemalja rade: raspravljaju o stvaranju zajedničkog, globalnog sistema regulacije. Nažalost, to neće rešiti sadašnju ekonomsku krizu jer stvarni problem je u tome što smo prekršili sveobuhvatan zakon Prirode. Naš sistem ne sme da bude samo na osnovu fer politike, sporazuma i iskrenosti; оn takođe mora da funkcioniše kao element jedinstvenog sistema, gde mi druge smatramo jednako važnima kao što smatramo sebe.

Kabala nas upozorava da ako nastavimo sa izgradnjom naših sistema na zakonima egoizma – čak i oni najveći i iskreni, sledeći pravilo: "Ono što je tvoje je tvoje i što je moje je moje", sistem neće funkcionisati i suočiće se sa još većim previranjem.

U globalizovanom svetu, pravila su se promenila

Globalizacija znači da otkrivamo našu međusobnu povezanost kao delovi jedinstvenog, globalnog sistema. Kao tamo, moramo shvatiti da je sve kolektivno i jedini način za opstanak svakog je briga za sve ostale. Jedine stvari koje bi trebalo razmotriti “lično” su one nepophodnosti za postojanje pojedinca, a sve ostalo bi trebalo da bude vlasništvo celog čovečanstva – prirodni resursi, dobra i proizvodnja, obrazovanje, zdravstvena zaštita, kao i sve ostalo. Dok ne počnemo da se ponašamo na ovaj način, krizi neće biti kraja i bez obzira koliko se trudimo da postavimo stvari ispravno sa našom egoističnom logikom, mi ćemo nastaviti da patimo od jedne krize do druge.

Kabala objašnjava da nas priroda sada tretira kao jedan integralni sistem koji prati zakon apsolutne povezanosti svih njenih delova. Niko ne može da pobegne ovom zakonu, kao što ne možemo pobeći zakonu gravitacije. U suštni, ovo je drevni biblijski princip “voli bližnjeg svoga kao samog sebe”.

Pojedinac “radeći fer biznis sa drugima, već sledi ovaj princip”. Pa u čemu je problem? Činjenica je, čak i ako stvorimo racionalni sistem međusobnih odnosa između različitih zemalja po principu “ono što je moje je moje i ono što je tvoje je tvoje”, to će stvoriti još veću krizu. Zašto? Jer čineći to, mi još uvek pokušavamo da profitiramo iz naših međusobnih odnosa. Umesto ispravljanja korišćenja našeg egoizma, mi ćemo ga povećavati.

Kao rezultat, pojaviće se kriza ukazujući na to šta se dešava kada pokušavamo da pronađemo način “oko” prirode. Takva kriza će biti jača i ozbiljnija nego ona postojeća kako bi nas učila šta ne treba raditi.

Pametniji put

Šta kabala predlaže da uradimo umesto toga? Ona kaže da bi trebalo da zamislimo naš budući način postojanja: funkcionisanje sistema čovečanstva kao jedno integralno telo. Zatim, trebalo bi da odmah sprovedemo ovu viziju u praksi najbolje što znamo.

To ne znači da se možemo zadovoljiti jednostavno, pokretanjem pravedne raspodele. Šta moramo da uradimo je prihvatiti princip “što je moje je moje i ono što je tvoje je tvoje” kao prvi korak, dok u isto vreme treba pokrenuti obrazovni napor, kako bi se čovečanstvo naučilo zakonima našeg života. Ovo će pomoći ljudima da otkriju naše društvo kao jedno telo, ohrabrujući ih da postupaju u skladu s tim. Tek tada ćemo biti na pravom putu, premeštajući se prema jednoj od korekcija, a zatim ćemo odmah primetiti ublažavanje naše patnje.

Veliki kabalist XX veka, rav Jehuda Ašlag, nudi ovu alegoriju: “Izgubili smo naš put u pustinji i ne znamo gde da idemo”. Sada kada smo iskoristili sve naše snage, shvatili smo da je nemoguće da se izbegnu lutanja u pustinji i sada otkrivamo put kojim moramo da hodamo. Na kraju puta se nalazi dvorac pun sve dobrote sveta.

Očajni smo, spremni da odustanemo, ali neočekivano, primamo mapu od ljudi koji mogu da vide sve odozgo. Ukoliko se sami usaglasimo i promenimo naš stav prema svetu, mi ćemo otkriti da je ceo svet stvoren za ovaj put i iznenada ćemo naći snage da postignemo cilj.

Dakle, najpraktičnije rešenje danas je saznati o svetu u kojem živimo da bismo naučili kako da živimo u integralnom sistemu u kome smo “svi u jednom brodu”. U ovom brodu, spas svih zavisi od svakog pojedinca. Budući da živimo u globalnoj ekologiji i globalnom ljudskom društvu, moram naučiti kako da pravilno uključimo sebe u ovaj sistem, gde ćemo svi brinuti jedni za druge.