Objavljeno 17. marta 2012.

Pitanje: Postoje određena stanja i okolnosti, gde čovek ne dobija šansu da odspava. Da li je ovo važno? Da li će mu nešto značiti, ukoliko odspava 30 minuta?

Odgovor: To zavisi od čoveka. Međutim, ukoliko radi naporno na sebi, preporučio bi pauzu za odmor, sredinom dana. Takođe bih preporučio posebne tehnike koje uče čoveka da spava 15 do 30 minuta i oseća se dobro.

To je neophodno u našem radu, jer smo stalno u stanju unutrašnje koncentracije ka uzdizanju i ujedinjenju, a ulažemo veći mentalni i emocionalni napor od uobičajenog.

Stoga, moramo da se odmaramo. Važnije je odmoriti se preko dana nego odspavati celu noć.

Iz “Razgovora o integralnom obrazovanju” #12, 16/12/11 

Edukacija, Zdravlje, Integralno obrazovanje, P&O | Dodaj komentar→

Objavljeno 16. marta 2012.

Osoba u našem svetu je slična osobi koja se izgubila u polju. U naše vreme, svo čovečanstvo se može uporediti sa velikom masom ljudi, koja izgubivši sve odredišne tačke, luta okolo ogromnim poljem života u tami.

Izlaz iz ove situacije, koja je nastala kao rezultat egoističnog razvoja, leži u stvaranju integralnog društva tj. u traženju ljudi koji su shvatili da je trenutna situacija bezizlazna i da je jedino rešenje uspostavljanje integralne povezanosti među ljudima.

U tom slučaju, polje života se transformiše iz divljeg, praznog polja u blaženo polje života, jer ljudi u njemu žele da rade na svom egoizmu kako bi dostigli kvalitet uzajamnog darovanja i postali ekvivalent prirodi. Tada se njihov put naziva “put darovanja”.

Pošto je naša egoistična priroda potpuno kontradiktorna ovom putu, postoji samo jedan način da se postavimo na ovaj put: da budemo integralno-vaspitna grupa, koja radi na razvoju “ljubavi prijatelja” i gde svaka osoba pomaže prijatelju upravo na ovom putu.

Edukacija, Grupni rad, Unutrašnji rad, Integralno obrazovanje | Dodaj komentar→

Objavljeno 15. marta 2012.

Pošto mudrost kabale uzdiže osobu od “animalnog” do “ljudskog nivoa” (“Adam” ili “čovek” dolazi od reči “Domeh” ili sličan prirodi, atributu darovanja i ljubavi), osoba koja se uzdiže se suočava sa nepoznatim. Kako bi nam pomogao da se ponovo uzdignemo u nepoznato stanje, ponuđena nam je igra, vežba, kako bi se pripremili iznutra i zajedno sa grupom za naše sledeće altruistično stanje. Uostalom, čak i ako padnemo, to nas vodi do pravog rešenja: zahteva za silom darovanja, uzdizanjem iznad egoizma.

Danas bi čitavo čovečanstvo trebalo da ovlada ovom metodom napredovanja, u svemu što radi. Takođe, trebali bi da budemo spremni na padove, osećaj pogreške i na osnovu njih da shvatimo da nas samo sila prirode može obezbediti sa novim atributima kako bi istražili, dostigli i izgradili sebe, porodicu, društvo, obrazovanje i ekonomiju ispravno.

Do danas, greške i padovi nisu priznate od strane nikog drugog do kabalista, jer samo se oni uzdižu iznad opšte prirode čovečanstva, egoizma, do atributa prirode, ljubavi. Međutim, danas moramo da dostignemo ovaj stav u vezi sebe, ljudi oko nas i sveta, i naučimo našu decu da se razvijaju učeći na greškama.

Ne smemo da učimo samo na greškama, nego moramo da razumemo i odakle one dolaze; od pojave novog nivoa na koji se još nismo adaptirali. Dakle, greška (pad) je dostizanje nedostatka saglasnosti sa novim stanjem i to bi trebalo da nas natera da ga implementiramo iznutra. Ovo se dostiže u grupi, težnjom za opštom silom prirode i sličnosti istoj.

Edukacija, Grupni rad, Unutrašnji rad, Integralno obrazovanje | Dodaj komentar

Objavljeno 14. marta 2012.

Čoveka ne zanima da li prima ili daje nego kako se oseća povodom toga. Ukoliko se osećam dobro, spreman sam da ti donesem poklon svaki dan, svakog momenta. Najvažnija stvar je da mi to donosi zadovoljstvo.

Problem nije davanje poklona, nego osećaj zadovoljstva u tome. Onog momenta kada osetim da me davanje ispunjava, daću ti što god poželiš. Ne mislim da li treba da dajem ili ne, nego kako da izvučem zadovoljstvo iz toga.

Ovde nema puno mesta za filozofiju, jer mi smo ništa drugo do želja za uživanjem i uradili bi bilo šta, ukoliko nam to donosi zadovoljstvo. Pitanje je kako izvršiti radnje bez zadovoljstva?

Zbog toga nam je data želja za egoističnim ispunjavanjem, kako bi iznad nje izgradili stav prema oblicima ispunjenja. Moram da proverim sebe: Kako uživam? To znači da grabim sebe za gušu i odlučujem kako bi trebalo da uživam: ovako ili drugačije? Do tada, gušim sebe i ne dopuštam sebi da primim bilo šta.

Zatim postajem nezavisan. Slobodan sam što se tiče ispunjenja i mogu da se obuzdam po pitanju ispunjenja, ili suprotno tome, da ispunim sebe. Ovo me čini sličnim Stvoritelju jer je on gospodar i želje i ispunjenja, pa i ja postajem gospodar i imam kontrolu nad njima.

Ne shvatamo kako možemo sebe da davimo sopstvenim rukama i koliko smo slobodni jednom kada to dostignemo! To je toliko uzvišeno stanje, da se samo u njemu nazivam “čovekom”.

Do tada postoji samo automatska kalkulacija u meni i ništa više.

Iz trećeg dela Dnevna lekcija kabale 11/3/2012, TES

Dnevna lekcija kabale, Unutrašnji rad | Dodaj komentar→

Objavljeno 13. marta 2012.

Pitanje: Znam da vodite računa o dnevnoj rutini u grupi i načinu na koji studenti brinu o svom fizičkom zdravlju.

Odgovor: Tačno. Kada bi ljudi iz grupe bili oslobođeni nepotrebnog rada, koji samo zagađuje okolinu i provodili 2-3 sata dnevno radeći za integralno dobro, imali bi dosta vremena tokom dana i učestvovali bi u sportu i fizičkim vežbama.

Deo fizičkih aktivnosti bi odradili napolju: u prirodi, na plažama, piknicima, kampovima i različitim izletima, koji pod određenim uslovima mogu da traju nekoliko dana. Već smo vežbali ove stvari. Nikad ne zanemarujemo važnost fizičkog razvoja.

U našoj grupi imamo odlične masažere terapeute, kiropratike, plesače itd. Vidimo da u okviru grupe postoji poseban život sa prijeteljima koji pomažu jedni drugima da reše zdravstvene probleme. Vodimo računa o tome i smatram da je to nerazdvojni deo integralnog procesa.

Pored naših obroka i drugih događaja, najmanje 30 minuta dnevno (ako ne i više), posvećujemo fizičkim vežbama. U svakom trenutku mogu da popiju kafu ili popuše cigaretu. Niko nije ograničen. Međutim, fizičke vežbe, trčanje, brzo hodanje, masaža i ostalo su zaista neophodni.

Iz “Razgovora o integralnom obrazovanju” #11, 16/12/11

Edukacija, Zdravlje, Integralno obrazovanje, P&O | Dodaj komentar→