Objavljeno 26. februara 2012.

Pitanje: Da li su žene u stanju i da li bi trebalo da se pretvaraju jedna među drugom, kao i muškarci u grupi?

Odgovor: Da, žene bi takođe trebale da se pretvaraju. Trebale bi da se ujedine kako bi “pritiskale” muškarce, bez obzira na njihov ego. U tu svrhu, trebale bi da se pretvaraju.

Svi treba da se pretvaramo jer smo svi u egoističnoj želji, a izlaženje iz nje predstavlja reprodukovanje altruizma, davanja i ljubavi, univerzalnog povezivanja.

Ovi pokušaji privlače uticaj više Svetlosti na nas. Dakle, ceo naš život je ustvari igra. Ovo je ozbiljan posao.

Iz Lekcije dana jedinstva “Dostizanje želje za davanjem” 29/1/2012

Grupni rad, Unutrašnji rad, P&O, Žene | Dodaj komentar→

Objavljeno 25. februara 2012.

Moramo da shvatimo da postoji dobro i divno okruženje. Primamo dodatnu mudrost koja protivteži našem destruktivnom egoizmu, a ove dve sile u nama će pomoći naš napredak. Ovde dobijamo priliku da razumemo gde je naša sloboda izbora. To je upravo u sredini ove dve sile.

S jedne strane, imamo “odvratnu” silu, dok bi sa druge strane, dobra i razumna sila trebala da nam pomogne. Uostalom, mi kao narod zaista cenimo i poštujemo mudrost. Stoga, možemo da pronađemo pravi put između odvratne prirode i mudrog uma, put koji je dobar, kako za nas, tako i za nepokretni, vegetativni i animalni nivo prirode, ekologiju. Kao rezultat toga, bićemo u ravnoteži sa svim oblicima života, sa prirodom.

To znači da je sva patnja kroz koju prolazimo, poziv da iskoristimo našu slobodu izbora i ove dve sile koje su nam na raspolaganju, na pravilan i izbalansiran način. Moć uma nam omogućava da preuzmemo kontrolu nad našim egoizmom i kontrolišemo ga na ispravan način. Ne sme da bude uništen, kao što to različite tehnike i verovanja predlažu. Moramo da shvatimo da nema zla u prirodi. Jedini put kada se negativna sila pretvara u zlo je kada ne koristimo pozitivnu silu, stoga podstiče naše potrebe da nauče da je primenjuju.

Čovek ne sme da sudi ishodu na osnovu trenutnog stanja. Zapisano je “Ne pokazuj budali pola posla”. Drugim rečima, nema razloga da se kuka na polovini puta, jer bi na taj način ispali budale. Naprotiv, moramo da sagledamo kompletnu sliku, prema tome koliko je usmerena ka cilju, kao i da shvatimo da je svaka faza neophodna za dostizanje ovog predivnog cilja. Sija na nas izdaleka, a mi mu se približavamo nastavljajući da korigujemo naš život. Tamo nas čeka zaista lepa budućnost.

Zbog toga, čovek ne sme da se ponaša loše prema prirodi, sebi i drugima. Nebi smeo da ima neopravdane zahteve i pritužbe, da kritikuje, prezire ili mrzi bez razloga. Moramo da shvatimo da svi prolazimo kroz faze ovog procesa i moramo da pomognemo jedni drugima kao ljudi izgubljeni u pustinji, kojima je potrebna uzajamna pomoć kako bi iz nje izašli. Uzajamna korekcija i uzajamna pomoć su ono što će nas dovesti do tog predivnog cilja.

Edukacija, Integralno obrazovanje | Dodaj komentar→

Objavljeno 24. februara 2012.

Pitanje: S jedne strane kažemo da bi trebalo da zahtevamo otkrovenje sad, bez obzira na dužinu studiranja, dok s druge strane postoji koncept neophodne mere napora, koji se mora napraviti u pripremnoj fazi. Kako ove dve stvari idu zajedno?

Odgovor: Dostizanje neophodne mere znači dostizanje prave neophodnosti. Niko od nas ne može čak ni da počne ovo da oseća. Jednostavno se osećamo loše zbog našeg ega, pa smo spremni da pobegnemo od njega u određenoj meri. Ništa više od toga.

Duhovnost počinje od otkrivanja naše uzajamne povezajnosti. Mi još uvek to nismo započeli i dostigli. Nismo započeli ovaj proces i nismo dotakli posudu među nama.

U svakom od nas postoji samo praznina, ništa. To nije posuda, već samo tačka. Pored toga, sve ostalo u vama pripada nivou zveri i nema nikakve veze sa duhovnošću. “Čovek” u vama je samo tačka u kojoj ne postoji ništa. Ova tačka se razvija samo povezivanjem sa ostalima, stoga je implementira u “mesto” i stvara duhovno “telo”.

Preliminarni rad za dostizanje neophodne mere je potreban samo da bi počeli ujedinjenje sa prijateljima. Niko od nas nema ništa, niko ne razume ništa. Izašli smo iz Egipta kao “kukavice”, bežeći bez znanja o tome gde idemo, u potpunoj tami pokrivajući sve želje, misli i namere. Ovo je bekstvo robova egoizma. Inače, ne mogu da odu. Oni su zarobljeni posle stanja u kojem nije bilo izbora i ništa više se od njih ne traži. Zatim su počeli da se žale Mojsiju, izgradili su zlatno tele, ali to je zapravo put ka duhovnosti, u suprotnom nećete biti rođeni.

Stoga, mera naprezanja je kada shvatite da je duhovna posuda povezanost sa drugima. Ne pripada vama. To je veoma težak moemant, jer ovde počinjete da ulazite kroz zid, kako bi dostigli duhovni svet. S jedne strane zida vi ste u egu, vašem individualizmu; a s druge strane zida, biće vam jasno da je duhovno “vi” ono što je između vas i drugih, u stepenu u kojem ste u njima, njihovim željama i mislima, kada napustite svoje misli i želje van tog zida.

Samo Svetlost to može da uradi za vas, ali bi trebalo to da zamislite i mislite o tome. Ništa više od toga se ne traži od vas.

Iz četvrtog dela Dnevna lekcija kabale 22/2/12, “Uvod u Studije o deset Sefirot”

Dnevna lekcija kabale, Uzajamno jemstvo, Duhovnost, Jedinstvo | Dodaj komentar→

Objavljeno 23. februara 2012.

Iz konstitucije Araba konvencije: Tokom svih dana konvencije, obavezujem se da se interno i eksterno isključim iz fizičkog sveta i da zaboravim na sebe. Isključujem se i spreman sam da pobegnem iz trenutnog stanja, uskočim u Crveno more, izgubim glavu, napustim sve, ostanem go i lišen svega, prihvatim sve što dolazi, jer dolazi odozgo.

Trebali bi da se uzdignemo iznad svega. Stalni napor je ovde neophodan.

Kaže se: “Pomagali su svim svojim prijateljima”. Ukoliko cela grupa teži ka tom usponu, vera iznad razuma, funkcionisaće za sve i biće lako. Trenutno nam je teško da se povežemo, ali ukoliko budemo koristili silu jedinstva, odjednom ćemo osetiti olakšanje.

Kada opšta sila deluje na čoveka, poteškoće nestaju. On prestaje da se boji i situacija ga nosi. To je ono što moramo da dostignemo.

Ustvari, sve okolnosti su povoljne ukoliko ih sprovodimo kroz ujedinjenje.

Na konvenciji, svi su odgovorni za sve. To je uzajamno, uzajamno jemstvo. Svi brinu o drugima, o jedinstvu. Trebalo bi da se stalno molim za moje prijatelje iznutra kako bi se povezali i kako bi se njihove želje konačno ostvarile. Ukoliko ova molitva živi u meni, onda sam i ja nesumnjivo unutra.

Iz četvrtog dela Dnevna lekcija kabale 21/2/2012, Konstitucija Araba konvencije 

Konvencije, Dnevna lekcija kabale, Grupni rad, Unutrašnji rad | Dodaj komentar→

Objavljeno 22. februara 2012.

Pitanje: Ovih dana, pre Araba konvencije, prijatelji doživljavaju veliki pritisak i strah od nepoznatog. Kako da im pomognem da tokom lekcije pravilno usmere ovaj pritisak?

Odgovor: Osoba treba da dostigne takav nivo straha i pritiska kao u podnožju planine Sinaj: “Ovde se povežite ili će ovo biti mesto vaše sahrane”. To je zato što bi osoba trebala da sahrani svoju želju za primanjem, umesto da se identifikuje, i zatim se uzdigne iznad nje. Ovo se naziva primanje Tore. On traži da Svetlost izvrši radnju, koja je suprotna sahrani, ali on mora da shvati da je ovo ono što on želi da uradi sa svojim egom kako bi se povezao sa drugima i postigao darovanje.

Naravno, u isto vreme, mora da oseti napetost i pritisak. Ne postoji napetija situacija u našim životima od ovog događaja. To je rođenje, a rođenje je najprirodniji proces, ali u isto vreme, to je najopasniji i najdramatičniji događaj u životu.

Iz drugog dela Dnevna lekcija kabale 21/2/12, Zohar

Duša i telo, Kolektivna duša, Konvencije, Dnevna lekcija kabale, Unutrašnji rad, Zajedničko jemstvo, Moja sličnost Stvoritelju, P&O, Zohar | Dodaj komentar→