Kabala i opažanje stvarnosti

U nauci kabale proučavamo šta treba da činimo kako bismo dospeli do skrivene strukture stvarnosti: duhovnost. Proučavamo kako se može uzdići iznad našeg sveta, u područje koje njim upravlja.

Mi opažamo svet unutar nas samih. Naših pet čula primaju nekakav spoljašnji nadražaj i sprovode ga do mozga, gde se obrađuje tako što obolikuje našu sliku sveta. Izvan te slike mi ne opažamo ništa.

Svet koji „poznajemo“ samo je naša reakcija na spoljašnje uticaje. Svet „sam po sebi“ nama je nepoznat. Napr. ako mi je bubna opna oštećena, ne čujem ništa i zvuk za mene ne postoji.  Аkо је moj slušni aparat zdrav, opažam samo onaj raspon zvukova s kojima sam usklađen.

Naša percepcija sveta je potpuno subjektivna; ne govori nam ništa o onome što se zbiva izvan nas. Opažamo naše vlastite reakcije na nešto što se navodno odvija izvan nas. Ali, da li se zaista dešava izvan nas?

Mnoge teorije raspravljaju o tome. Njutnova teorija naglašava da postoji objektivna stvarnost, da svet jeste onakvim kakvim ga vidimo i postoji nezavisno od nas. Ajnštajn je kasnije tvrdio da opažanje stvarnosti zavisi od odnosa između brzine posmatrača i brzine predmeta opažanja. Drugim rečima, promenom naše brzine u odnosu na predmet, sasvim je drugačije i opažanje predmeta:  prostor postaje iskrivljen, pritisnut i proširen, a vreme se menja.

Druge teorije, kao što su Heinsbergov princip neodređenosti, navode da postoji uzajamnost između pojedinaca i sveta. Drugim rečima, opažanje stvarnosti rezultat je mog uticaja na svet i uticaja sveta na mene.

Nauka kabale tvrdi da izvan nas uopšte ne postoji opažajna stvarnost. Mi ne utičemo ni na šta izvan nas, jer i ne opažamo ništa izvan nas. Izvan nas, postoji samo neprestana Viša Svetlost. Sav je svet unutar nas i mi osećamo da na nas utiče nešto spolja zato što smo stvoreni na takav način.

Ako izađemo iz našeg sveta, počećemo da uviđamo kako Viša Svetlost stvara slike sveta u nama, koje se uvek i iznova obnavljaju. Ovaj celokupni svet tada postaje mali i ograničen. Vidimo kako Viša Svetlost određuje način na koji opažamo sebe i okolinu, a tek na kraju počinjemo da kontrolišemo taj proces.

Nauka kabale pruža nam tu mogućnost. Počinjemo da shvatamo da razlog naših ograničenih sposobnosti leži u nama. Ako izjednačimo naša unutrašnja svojstva sa svojstvima Više Svetlosti, dostići ćemo nivo savršenstva i večnosti koji se naziva „svet beskonačnosti“ – beskrajan život i potpuno ispunjenje.

Sve to zavisi isključivo od izmena naših unutrašnjih kvaliteta. To je razlog zbog koga nauka kabale nastoji da nam ukaže da menjanjem samih sebe (i to brzo, tokom života) počinjemo da uzvišavamo ovo naše zemaljsko postojanje. Naša tela ostaju u njemu i mi nastavljamo da živimo naše ustaljene živote s porodicama, decom, svetom i društvom, ali dobijamo dodatak na sve to –  Višu stvarnost – gde mi živimo u našem uzvišenom čulnom organu.