Napr. Pretpostavimo da se srećan, mladi par zaljubio. Oni se grle, ljube i smeju zajedno, idu u bioskop, na plažu. Zatim se venčavaju, počinju da žive zajedno i sve funkcioniše  predivno. Oni su u Edenskom vrtu.

Iznenada – dolazi zmija (ego). Odjednom počinju da se svađaju. Zatim počinju da iskorišćavaju jedno drugo i da prave kalkulacije, kao što su  "Kako bi mogao da ga/je privolim da bude kao što ja hoću?”. Ovo nam se dešava zato što nas zmija (ego) sprečava da volimo nekog drugog i uverava nas da je naša ljubav egoistična.

U ovakvim okolnistima, najbliže što se možemo približti ljubavi je odstupanjem od naših ega iz dana u dan što više možemo. Kako god, ovo još uvek ne rešava problem u korenu i ne omogućava nam da doživimo pravu, bezuslovnu ljubav. Ovde kabala nudi drugo rešenje: korigovati našu dušu iz korena ili korigovati zmiju koja nas razdvaja od naših partnera.

Da bi uradili ovo, oba partnera moraju da razumeju da postoji cilj u njihovim životima, koji je iznad ovog sveta. Takođe, shvatiće da mogu da dosegnu isti jedino sa životnim partnerom, s nekim ko će moći da pođe istim duhovnim putem. To je značenje stiha: “Muškarac, žena i Božansko prisustvo između njih”. Da bi dostigli Božansko prisustvo, duhovnost, moramo ispravno da se povezujemo jedni sa drugima.

Zatim, umesto da iskorišćavaju jedno drugo, Adam i Eva će upotpuniti jedno drugo. Umesto da razdvaja, zmija postaje vodeća sila koja nas nagoni da razotkrivamo Višu Silu –  Božansko prisustvo ili Stvoritelja.