Objavljeno 14. marta 2012.
Čoveka ne zanima da li prima ili daje nego kako se oseća povodom toga. Ukoliko se osećam dobro, spreman sam da ti donesem poklon svaki dan, svakog momenta. Najvažnija stvar je da mi to donosi zadovoljstvo.
Problem nije davanje poklona, nego osećaj zadovoljstva u tome. Onog momenta kada osetim da me davanje ispunjava, daću ti što god poželiš. Ne mislim da li treba da dajem ili ne, nego kako da izvučem zadovoljstvo iz toga.
Ovde nema puno mesta za filozofiju, jer mi smo ništa drugo do želja za uživanjem i uradili bi bilo šta, ukoliko nam to donosi zadovoljstvo. Pitanje je kako izvršiti radnje bez zadovoljstva?
Zbog toga nam je data želja za egoističnim ispunjavanjem, kako bi iznad nje izgradili stav prema oblicima ispunjenja. Moram da proverim sebe: Kako uživam? To znači da grabim sebe za gušu i odlučujem kako bi trebalo da uživam: ovako ili drugačije? Do tada, gušim sebe i ne dopuštam sebi da primim bilo šta.
Zatim postajem nezavisan. Slobodan sam što se tiče ispunjenja i mogu da se obuzdam po pitanju ispunjenja, ili suprotno tome, da ispunim sebe. Ovo me čini sličnim Stvoritelju jer je on gospodar i želje i ispunjenja, pa i ja postajem gospodar i imam kontrolu nad njima.
Ne shvatamo kako možemo sebe da davimo sopstvenim rukama i koliko smo slobodni jednom kada to dostignemo! To je toliko uzvišeno stanje, da se samo u njemu nazivam “čovekom”.
Do tada postoji samo automatska kalkulacija u meni i ništa više.
Iz trećeg dela Dnevna lekcija kabale 11/3/2012, TES
