Objavljeno 10. marta 2012.
Bez obzira kakav napor čovek uloži i kakvo razumevanje i akcije izvodi, ima neograničen broj mogućnosti da napravi grešku ukoliko se ne pridržava autentičnog izvora koji propušta Svetlost na njega.
Neće ni znati da pravi grešku. Bez obzira ne njegovu prepreku, izgledaće kao “čovek koji se izgubio u polju” ili “lutajući magarac u polju” (želja za primanjem zadovoljstva). Čovek mora da se divi veličini izvora Svetlosti. Samo uz njegovu pomoć možemo razlikovati naše stanje, odrediti pravilan smer i krenuti.
Svetlost uređuje i izvodi sve ovo za nas, dok mi ne znamo na kojoj prepreci se nalazimo. U duhovnom svetu napredujemo iz stanja u stanje bez ikakvog razumevanja o tome gde se nalazimo. To je zbog toga jer se uvek uzdižemo iz želje za primanjem zadovoljstva do želje za dorovanjem. Menjamo našu intenciju i stoga nikad ne znamo šta nas čeka, čak ni najmanji korak.
Ovaj napredak je moguć samo uz veru iznad razuma. Samo Svetlost vas može voditi, ukoliko je zgrabite i iskoristite prilike koje su vam date. To je suština našeg celokupnog rada (podizanje MAN, molitva), kada pripremamo sve naše prilike, želje i mogućnosti, kako bi kasnije predali sve višoj Svetlosti uz potpuno samopouzdanje da će On sve uraditi.
Ovo zahteva mnogo našeg napora, ali uostalom sve ovo je rad Svetlosti i stoga se naziva rad Stvoritelja.
Zbog toga je neophodno ophoditi se prema Knjizi Zohar s što više poštovanja. Iako sigurno ovo nikad neće biti dovoljno jer je čovek nesposoban da zaista ceni viši odsjaj zvani Zohar. Međutim, pokušajte da cenite svaku reč, kao da ste iz nje primili još jedan delić medicine, jednu kap infuzije, koja vam uliva eliksir života.
Iz prvog dela Dnevna lekcija kabale 8/3/12, Pisanja Rabaša, “Purim”
