Objavljeno 30. marta 2012.
Pitanje: Tokom seminara jedan prijatelj je rekao da se kao mali igrao s automobilčićima i da je ta igra bila stvarnost za njega. Šta nas to danas sprečava od otkrijemo da sve što radimo nije igra, nego stvarnost?
Odgovor: Da smo se zaista igrali, već bi otkrili Stvoritelja. Cela igra je u grupi. Sve do danas nismo se povezali onako kako je trebalo. Radili smo na pripremi i nismo trošili vreme. Čekali smo opšte stanje i atmosferu u svetu, kao i na našu unutrašnju spremnost. Postepeno smo došli do te tačke u kojoj smo naučili da prepoznamo ovu spremnost u grupi. Takve grupe će se umnožiti po svetu.
Ne postoji nijedan drugi način da se ovo ostvari sem u maloj grupi od 10 ljudi. Ukoliko je grupa velika, treba je podeliti na nekoliko desetina i zatim ispomerati. Nije bitno pored koga sedite, jer otkrivate vašu tačku u srcu. Ne obraćate pažnju na animalnu suštinu vaših prijatelja. Možete da ga ne volite zbog njegovih urođenih kvaliteta – to je još bolje. Biće jednostavnije da uspostavite kontakt sa njegovom tačkom u srcu umesto njegovog fizičkog dela. Ovako treba da radimo i to se zove “igra sa automobilčićima”.
Iz Vilnus konvencije 24/3/12, Lekcija 3
