Objavljeno 25. marta 2012.
Pitanje: Da li je moja averzija prema čoveku odlična prilika da stvorim integralnost?
Odgovor: Da, naravno. Jednostavno pogledajmo jedni druge, kao što radimo sa našim prijateljima ili našom decom i osetimo jedni druge kao rezultat toga. Ukoliko se potrudim, bez obzira koliko mi je teško da slušam nekoga, onda ću uprkos mom antagonizmu i zahvaljujući tom trudu, početi bolje da ga osećam. To znači da ću steći novi instrument percepcije. Čovek me gura, ali uprkos tome, ja sam prevazišao odbojnost, stvarajući iz pozitivnih i negativnih osećanja unutar sebe poseban instrument ulaska u njega.
Da nisam imao odbojnost prema tome, bilo bi veoma teško za mene da uspostavim kontakt sa njim. Jednostavno bi prihvatio ono što dolazi iz njega u prijatnoj formi i prilagodio ga sebi prema svojoj percepciji. Međutim, kada radim to na suprotan način, to je kao da prodirem u ovu čvrstinu, ovu silu prevazilaženja, i zatim je kontakt sa ovom osobom stvoren u meni.
Zbog toga, kako rastemo, ljudi koji su mi prethodno bili prijatni, iznenada se otkrivaju kao neprijatni, odguravajući me od sebe i suprotno, ja ih izbegavam. Međutim, razumem da zahvaljujući opoziciji, dobijam mogućnost da prodrem dublje u njih.
Iz “Razgovora o integralnom obrazovanju” #13, 18/12/11
