Objavljeno 20. marta 2012.
Ljudi koji se ne bave duhovnim radom, prihvatili su drugačiju Toru, koju čovek može da razume, sprovede, čak i da traži naknadu i organizuje ispite, gde bi probrojavao naučene stranice. Međutim, čovek koji teži duhovnom razvoju se uvek suočava sa nepoznatim, nemogućim, suprotnim njegovoj želi i razumu, a samim tim mu je potrebna i vera tj. sila darovanja, koja je veća od sile primanja.
To se naziva vera iznad razuma. Dakle, duhovni razvoj se dešava i kaže se: “Mišljenje Tore je suprotno mišljenju spahija”.
Ovo je put svakoga ko je pronašao Knjigu. No, ima puno ljudi koji lutaju po pustinji, pate zbog svojih nesrećnih života i želeli bi da unaprede svoje stanje. Oni ne traže duhovni razvoj i uspon na više nivoe, nego jednostavno žele da unaprede svoje živote, u nivou u kojem su sada. Prema njima bi se trebalo odnositi kao što Rambam piše: “Žene, robovi, deca i starci se uče postepeno, dok ne dostignu mudrost”.
Oni će, takođe, napredovati i jednog dana, iskra koja je trenutno skrivena duboko iznutra, će se probiti. U međuvremenu, trebalo bi ih učiti u meri u kojoj oni to zahtevaju, zarad njihovog cilja, kako bi razumeli pre nego što se približe.
Misliće da rade na ispunjenju egoizma. Međutim, pošto ih učimo i skrivena svetlost koja reformiše će preko njih dospeti do nas, mudrost će postepeno doći do njih, i polako će im tajne biti razotkrivane. Na ovaj način, celokupno čovečanstvo će napredovati prema cilju.
Iz prvog dela Dnevna lekcija kabale 19/3/12, “Poslednja generacija”
