Objavljeno 27. marta 2012.
Pitanje: Obrazovni proces na univerzitetu je podeljen u semestre, a zatim postoje ispiti. Sastoji se od primanja diploma, daljeg obrazovanja, postdiplomskih studija, doktorata itd.
Kada je reč o integralnom obrazovanju, da li ima smisla ići od jednog do drugog kursa ili bi ovaj proces trebalo da bude stalan, blag, bez striktnih podela u semestre?
Odgovor: Jasna podela postoji samo za početnike jer treba da im damo osećaj da napreduju: prvi kurs, drugi kurs, sertifikati, diplome, ocene, nagrade itd. Međutim, kasnije sve ovo nestaje.
Čovek toliko postaje deo individualne, zajedničke i opšte generalizacije da se to pretvara u njegov napredak, njegovo sve veće uključivanje u integralni sistem, a tu dalje podele na kurseve više ne postoje.
Ljudi će provoditi svoje celokupno slobodno vreme učeći i u suštini ceo njihov radni dan će se promeniti. U tom slučaju, posle 2,3 meseca intenzivnog učenja, čovek će već zamisliti određenu zajedničku sliku, njen opšti oblik. Zatim, mislim da ćemo posle najviše 6 meseci učenja biti u mogućnosti da ih iskombinujemo u jedan veliki razred, jedan veliki auditorijum, ili grupu, jer je za njih najbolje da stalno komuniciraju jedni s drugima.
Zatim, kao i u svakom društvu, aktivno jezgro će se formirati, sa više pasivnih i perifernih pojedinaca koji će se na njega nadovezati.
Iz “Razgovori o integralnom obrazovanju” #11, 16/12/11
