Objavljeno 2. marta 2012.
Pitanje: Igrao sam košarku kada sam bio mlad i sećam se da smo postizali bolje rezultate kada su devojke sedele na klupi i mirno nas podržavale, dok kada su sedeli momci nije bilo inspiracije. U grupama integralnog obrazovanja, kako će žene posmatrati muškarce: video kamerama?
Odgovor: S vremena na vreme, organizujemo zajedničke piknike, putovanja i sastanke. Znamo jedni druge, ali u principu, ovo znanje je besmisleno. Ne treba da poznajemo ničiju facu.
To je jednostavno značaj žene koja mi pokazuje da zavisi od mene i da čeka manifastaciju moje muške inklinacije; to je dovoljno. One se ne mešaju u naš rad, ali kao i igrači na terenu, moramo da osetimo ovaj pritisak.
Moram na leđima da osećam pogled ženskog dela, koji prouzrokuje sve akcije u meni, ne ponos ili egoistične impluse, nego odgovornost prema očekivanju da ćemo ući na novi nivo. Ovo je neophodno.
Žene nas ne guraju ka individualnim delima heroizma, nego izričito ka uzdizanju iznad sebe i jedinstvu. U isto vreme, svako od nas se gubi, ali zajedno dostižemo oblik “Adama”.
Iz “Razgovori o edukaciji” #10, 16/12/11
