Objavljeno 23. februara 2012.
Iz konstitucije Araba konvencije: Tokom svih dana konvencije, obavezujem se da se interno i eksterno isključim iz fizičkog sveta i da zaboravim na sebe. Isključujem se i spreman sam da pobegnem iz trenutnog stanja, uskočim u Crveno more, izgubim glavu, napustim sve, ostanem go i lišen svega, prihvatim sve što dolazi, jer dolazi odozgo.
Trebali bi da se uzdignemo iznad svega. Stalni napor je ovde neophodan.
Kaže se: “Pomagali su svim svojim prijateljima”. Ukoliko cela grupa teži ka tom usponu, vera iznad razuma, funkcionisaće za sve i biće lako. Trenutno nam je teško da se povežemo, ali ukoliko budemo koristili silu jedinstva, odjednom ćemo osetiti olakšanje.
Kada opšta sila deluje na čoveka, poteškoće nestaju. On prestaje da se boji i situacija ga nosi. To je ono što moramo da dostignemo.
Ustvari, sve okolnosti su povoljne ukoliko ih sprovodimo kroz ujedinjenje.
Na konvenciji, svi su odgovorni za sve. To je uzajamno, uzajamno jemstvo. Svi brinu o drugima, o jedinstvu. Trebalo bi da se stalno molim za moje prijatelje iznutra kako bi se povezali i kako bi se njihove želje konačno ostvarile. Ukoliko ova molitva živi u meni, onda sam i ja nesumnjivo unutra.
Iz četvrtog dela Dnevna lekcija kabale 21/2/2012, Konstitucija Araba konvencije
