Objavljeno 21. marta 2012.
Pitanje: Trenutni sistem obrazovanja je ograničen. Proizvodi profesionalce, ali ne i kreativne ljude i umetnike, koji mogu da analiziraju i reše globalne probleme. Kako možemo da promenimo situaciju?
Odgovor: To može da se uradi samo pomoću mudrosti kabale. Nema drugog načina. Nakon što je razbijanje otkriveno u poslednjih nekoliko decenija, čovečanstvo se može korigovati samo uz pomoć svetlosti koja reformiše i nijedan ekspert, niti umetnik tu ne može da pomogne. Danas je kriza toliko duboka u okviru želje za primanjem da samo svetlost koja reformiše može da ispravi situaciju.
Prethodne krize su bile na razvojnim nivoima nepokretne, vegetativne i animalne prirode i one su nas gurale i vukle spreda do trenutne krize, koja je globalna i sveobuhvatna, na govornom nivou. Ovaj nivo se ne može korigovati nastavljanjem razvoja na egoističnom području, nego samo uz pomoć svetlosti koja reformiše i koja će nas uzdići do sledećeg nivoa. Ne možemo da se razvijamo na drugačiji način. Moramo se uzdići.
Samo mi možemo ovome da naučimo čovečanstvo; ostala pedagoška učenja ovde neće pomoći; govorimo o različitim vrstama obrazovanja i obuke, obrazovanje koje će omogućiti ljudima da otvore integralni svet za ostale.
Zapravo, u pripremnoj fazi, u procesu učenja, od čoveka treba očekivati jednu stvar: da apsorbuje što je više moguće dobrih i loših stvari, da se konstantno uzdiže i pada. Njegov nivo pripreme treba proceniti, ali ne na osnovu toga koliko zna. Nijebitno ukoliko on nešto pogreši na tom putu. Čovek koji računa na unosnu profesiju nije gospodar ničega. Pravi gospodar radi samo “zbog umetnosti”. Zarada ga ne zanima. Čovek koji zaista želi da postane ekspert u određenom polju bi trebao samo da se poveže sa materijalom sa kojim će raditi, prouči ga i prodre u njega. Da bi to uradio, mora da zdrobi sirovine i da sam uđe u to razbijanje, u dubinu sirovina.
Ovo je potpuno drugačiji metod nastave i obrazovanja, metod koji je suprotan trenutnom. Nema ocena, jer tokom pripreme ne postoji ništa što bi se ocenjivalo. Takođe, ne postoji nagrada ni za buduća ostvarenja, jer bi u suprotnom osoba želela nagradu.
U svetu, međutim, ljudi radije biraju nešto što obećava nagradu. U poslednjih 30-40 godina, ljudi su postali veoma ograničeni i ne mogu da nađu rešenju čak ni za najmanje krize. To je zato što nemaju kreativni pristup učenju. Čovek nije izgrađen iz rasula, tako da ne može da bude kompleksan i višestruk.
Iz trećeg dela Dnevna lekcija kabale 19/3/12, Studija o deset Sefirot
