Objavljeno 29. februara 2012.
Moramo da zadržimo intenciju tokom lekcije. To je zato jer je najveća prednost skrivena u određenoj intenciji. Ono što čujemo tokom lekcija nije toliko važno. Važno je da tokom lekcija stalno radimo na ujedinjenju svih naših prijatelja u svetu. U meri u kojoj se budemo potrudili da se ujedinimo, ići ćemo napred i to je naša dobit.
Međutim, ukoliko ne radimo tokom lekcije, to nam može dati utisak razumevanja, malo nas unaprediti, ali to neće biti duhovni razvoj.
Tokom ove nedelje gledamo snimke lekcija sa kongresa u Arabi. Javlja se pitanje: da li ovako možemo da postignemo još veće jedinstvo od onog koje smo postigli tamo? Ukoliko ne, bilo bi dobro da se vratimo uobičajenoj rutini lekcije. Odgovor je u vama.
Najvažnija stvar je da stalno radimo na jedinstvu. Nije stvar u tome koliko razumem (to je potpuno nebitno), nego koliki napor ulažem ka jedinstvu. Upravo kroz jedinstvo, moći ću da osetim ovo o čemu pričamo.
Iz druge lekcije Dnevna lekcija kabale 28/2/12, “Pitanja i odgovori”
