Objavljeno 5. marta 2012.
Pitanje: Ukoliko žena ima snažan, oštar i kritičan um i primećuje da postoji određena neravnoteža u muškoj grupi, da li ona može to da im kaže?
Odgovor: Nikad, ali može da opiše i proceni. Inače, njene procene mogu da budu veoma ozbiljne, čak ozbiljnije od muškaraca.
Žene vide stvari sa strane – vide ih ispravno. Ne mogu ništa same da urade, ali imaju veliku sposobnost da vide sve što se dešava muškarcima. Ova sposobnost bi trebalo da se iskoristi, ali ne od strane muške grupe, nego od strane edukatora.
Muškarci nikad ne bi trebali to da znaju ili osete. Oni bi trebali da osete samo pozitivan uticaj, stanje iščekivanja njihovih herojskih dela, uzdizanja iznad sebe.
Pitanje: Onda, sa kim bi žene trebalo da podele svoju kritiku? Sa ostalim ženama?
Odgovor: Žene bi trebale da imaju unutrašnju želju za promenama među muškaracima. To mogu da urade i tako što će diskutovati između sebe, ali to moraju da budu pozitivne diskusije, kao između “više žena koje čuvaju isto dete”.
Iz “Razgovori o edukaciji” #10, 16/12/11
