Objavljeno 21. februara 2012.
Pitanje: Predstojeća konvencija me plaši i osećam suviše jak pritisak. Ne osećam sreću i ljubav, nego samo instrukcije i upozorenja. Više ne želim da idem na konvenciju. Zašto sam u ovakvom stanju?
Odgovor: To je zato što nikad niste shvatili da konvencija nije piknik. Uvek ste dolazili na naše konvencije kao na festival pun predavanja, predstava, igranja i jela...Ukoliko se osoba probudi uz pomoć ovih aktivnosti, one su ozbiljne i korisne za njega. Međutim, u suprotnom, on jednostavno uživa u životu, bez dostizanja onog što je zaista važno.
U prošlosti, ljudi su dolazili u Hram, jer je uvek bilo sveže hrane i dobrog vina, dok su ostali dolazili s potpuno drugačijim mislima.
Danas činimo da ljudi shvate ko su. Svi moraju da shvate i da se slože da svako treba da oseti veliki strah. Tora čak objašnjava spoljne znakove ovog stanja, kao što su drhtanje tla, gromovi itd. Zaista je tako.
Istovremeno, ova veoma značajna situacija bi trebala da izazove sreću u vama. Vi ste u Gevurot (snaga), ali gornji nivo vam je otkriven, ukoliko ste ga zaslužili naravno. Ukoliko niste, ovde ćete biti sahranjeni. Stoga, vi treba da odlučite da li treba ili ne treba da dođete.
Kvalitet učesnika je važniji od kvantiteta. Masovna diseminacija principa zajedničkog jemstva je jedna stvar, a duhovni uspon u pustinji je nešto drugo.
Ukoliko osoba dođe tamo kao na piknik, samo će sebi naškoditi. Umanjiće našu snagu i uznemiravaće nas sve sa svojim stranim mislima i željama, pa će biti kažnjen za to u budućnosti. Takva osoba ne bi trebalo da dođe. Ima mesta samo za one koji su veoma ozbiljni.
Razumeću ukoliko ljudi odluče da ostanu kod kuće. To je zapravo veoma ozbiljan stav: Osoba se boji, nije sigurna u sebe, razume da je još uvek slaba iznutra....
Pa, možda ćete u narednih 2000 godina imati još jednu šansu?
Iz četvrtog dela Dnevna lekcija kabale 20/2/12, “Savet za Araba konvenciju”
