Na kraju, ni Zohar, ni spisi Aria nisu bili namenjeni sistematskom proučavanju kabale. Iako je kabala ustvari nauka, pre XX veka, nije bilo pravog udžbenika. U cilju popunjenja praznine, rabin Jehuda Ašlag, veliki kabalist koji je živeo u Jerusalimu od 1922. godine do svoje smrti 1954., napisao je komentare na Zohar i tekstove Aria. On je evoluirao dok je pisao komentare i objavio je njegovo glavno delo “Studija o deset Sefirot”, koje se smatra najvažnijom knjigom za učenje u našem vremenu.

Samo u našem vremenu, veliki kabalist, rabin Jehuda Ašlag osnovao je razumljiv i sažet metod pogodan za sve. Rabin Jehuda Ašlag rođen je u Varšavi, 1885. godine i došao je u Jeruslim 1922. godine. Postavljen je za rabina u jednom od jerusalimskih naselja i počeo je da piše svoje delo “Studija o deset Sefirot”. Dao je svom delu to ime, zato što su duhovni svet, kao duše u Višem svetu i u celom univerzumu, sačinjene od deset Sefirot.

Ovaj udžbenik se sastoji od 6 knjiga, koje sadrže više od 2000 stranica. Uključuje sve što su kabalisti napisali od pamtiveka, odnosno pisanja prvog čoveka, Abrahama, Mojsija, rabina Šimon Bar-Johaia i svetog Aria. Ova knjiga prikazuje kabalu kroz sažet način, pogodan za studije. Dakle, mi danas imamo sve što nam je potrebno da bi učili kako je stvaranje napravljeno, kako je došlo dole do nas i kako mi možemo da utićemo na njega odavde sve to najvišeg sveta, kako bismo imali budućnost kakvu želimo. Zbog ovoga kabalisti uče samo iz knjiga rabina Jehuda Ašlaga.

Kada učimo iz “Studija o deset Sefirot”, pod pravim uslovima, što znači na pravi način i pod pravim vođstvom, Viši svet se otvara. Postoji poseban pristup materijalu u knjizi i poseban kljuć koji objašnjava kako da čitate tekst, da bi vam se pravilno otvorio. Kada osoba uči tako, on počinje da oseća univerzum, da vidi i oseća šta postoji osim tog čula, je su njegova čula telesna i ograničena, a ne mogu osetiti ništa izvan tog delokruga.

Rabin Jehuda Ašlag, zvani Baal Sulam, piše u “Uvodu u Studije o deset Sefirot” da zahvaljujući dozvoli koju je dobio odozgo, svako može da dostigne najvišu tačku evolucije njegove duše, u ovom svetu, svako može da postigne jednakost sa oblikom Više sile, odnosno Stvoriteljem. Mi možemo da dostignemo najviši duhovni nivo dok živimo u ovom svetu jer nam telo više ne stoji kao prepreka između individualne i jedne zajedničke duše. Nije bitno da li je duša odevena u delo ili nije, zato što slobodno može da se kreće iz sveta u svet, da postoji u svim svetovima istovremeno, u stanju večnosti i savršenstva. Zatim postaje bezvremena, nepomična i bezprostorna.

Baal Sulam piše da koristeći njegov metod dostižne su sve ove situacije; piše da je njegov metod pogodan za svakoga, bez izuzetaka. Pored “Studija o deset Sefirot”, on je takođe napisao i komentare na Zohar i spise Aria. Baal Sulam piše o sebi da je reinkarnacija duša koje počinju s prvim čovekom, a nastavljaju se kroz Abrahama, Mojsija, rabina Šimon Bar-Johaia, Aria i konačno njega. Zbog toga, mogao je da preuzme radove tih kabalista, obradi ih i predstavi nam na način koji odgovara našoj generaciji.

Iako je Baal Sulam živeo u našoj generaciji, šta se desilo sa njegovim delima je otprilike isto kao i sa Zoharom i spisima Aria: neka od njih su bila skrivana i tek sada objavljena. Ja, takođe, imam neke rukopise koje sam dobio kao duhovno nasleđe od mog rabina Baruh Ašlaga.

Iz knjige "Intervju s budućnošću"